Ljupka Mihajlovska u svom autorskom tekstu poziva Danicu Grujičić da se kao nadležna ministarka hitno pozabavi akreditacijom (privatnih i državnih) zdravstvenih ustanova i istima oduzme licence za rad ukoliko ne ispunjavaju osnovne standarde pristupačnosti za osobe s invaliditetom.

Ovakva sistemska diskriminacija u zdravstvu postala je neizdrživa.

Šta vi radite kada vas sistemski diskriminišu? Šta vi radite kada vas (ljekarska) struka diskriminiše? Da li ćutite i kažete „ma neće se ništa promeniti, sistem je takav“ ili sebe vidite kao jednu malu kariku tog sistema?

Nekoliko sati je razmišljala da li da objavi ovaj video, koji sam po sebi ne objašnjava šta se tačno dogodilo, ali iz kog se vidi bol, patnja i nemoć nekih ljudi i isto tako bahatost, zatupljenost i površnost nekih drugih ljudi.

Na kraju kaže sebi, „pa jesu li te tolike godine osnaživali i osnaživale razne organizacije da bi hrabro ćutala na nepravdu“, diskriminaciju i razne neprihvatljive društvene pojave i uvijala sve to u neke prazne apele i saopštenja ili da bi digla glas i ohrabrila one kojima je tvoj povišen glas posljednja nada da nijedna borba nije uzaludna.

Šta se desilo?

Prije nedelju dana je zakazala pregled u jednoj privatnoj ordinaciji koja se bavi ispitivanjem alergija kroz kvantnu medicine (vid medicine priznat koliko i akupunktura i homeopatija).

„Imala je pozitivno iskustvo 2015. s njima, kada mi je prepisani režim organizam doveo u dobro stanje po svakom pitanju.“

Ovog puta, fokus je bio na njenom bratancu koji gotovo od rođenja ima problema s alergijama i uredno se liječi terapijom iz Torlaka, ali ona je predložila bratu i snajki da ga odvedu u Centru Za Eliminaciju Alergija i vide šta kaže kvatna medicina, da li reaguje na još nešto, jer uprkos redovnoj terapiji i dalje ima dosta problema.

Usput je htela da se testira i vidi šta bi trebalo da izbjegava, kako od namirnica, tako i od raznih drugih stvari kao što su deterdženti i slično.

Prilikom zakazivanja nije pitala da li je ordiacija pristupačna, jer zna da nije (imaju stepenice, prilično strme, radi se o visokom prizemlju). Pošto su krenuli svi zajedno (brat, snajka, bratanac i ona) osjećala se komotno da je brat popne, iako izričito izbegava da me neko nosi, osim kada nešto privatno neodoljivo želi ili joj je veoma neophodno. Došli su na vrijeme i nakon što je brat popeo pokušali su da uđu u ordiaciju.

Uslijedilo je nešto nevjerovatno, na naše opšte zaprepašćenje. Čim su otvorili vrata, pretpostavlja medicinska sestra, bez osmjeha na licu i sa negodovanjem, bez dobar dan.

„Ne možete da uđete, vrata se ne otvaraju. Zašto niste rekli da ste u kolicima, ja takvim pacijentima kažem da ne dolaze.“

Uslijedio je šok, očekivala je da će reći „što niste rekli da ste u kolicima da nabavim pajser ili tako nešto, a ona bez trunke svijesti izgovara „Ja takvim pacijentima kažem da ne dolaze.“

S jedne strane, važno joj je bilo da brat i snaja vjeruju u kliniku, s druge strane poželjela je da joj momentalno izrecituje oba antidiskriminaciona zakona i Konvenciju u jednom dahu. Ipak se odlučujem da mirno nastavim razgovor.

„Ne brinite, evo brat će da otvori drugo krilo vrata, dovoljno je jak i visok da odglavi ove (vjetovatno) zarđale rajbere.“

Ona nervozno, bez ikakvog pokušaja da se izvini i pokaže empatiju objašnjava da vrata ne mogu da se otvore.

„Kažem da sam ulazila kroz ta vrata 2015., da nije moguće da u 21. vijeku postoje vrata koja ne mogu da se otvore.

Sestra odgovara da radi 18 godina i da se vrata nikada nisu otvarala.

„Pitam je kako su uneli nameštaj i da li ju je sramota ako ona radi 18 godina i da za 18 godina niko nije rešio otvaranje vrata?  Ona me samo bledo gleda.“

Brat i snaja ćute (ne miješaju se, kako i treba). Na kraju ja kažem da li ovdje ima neko nadležan i da želi s nekim da razgovara ko ima neke ingerencije. Ona poziva doktora (koji u tom trentku obavlja pregled) doktor izlazi i obraća joj se tako što kaže da su došli da se svađaju, a ne da riješe problem.

„Ja pominjem zakone, struku, pravo pacijenta i pitam kako pregledaju osobe sa invaliditetom? Pitam kome su namenjeni? Sportistima? Eliti? Kome? On me pita šta hoću, ja kažem da ostvarim pravo na pregled kao i svi drugi.“

U tom trenutku se ubacuje brat koji kaže „Ja se nikad ne ubacujem, ali sada moram. Kako uvek smirujete i raspravljate sa diskriminisanom stranom, zašto se ne obratite sestri koja je bila neljubazna i zašto ne vidite svoju odgovornost u svemu ovome?“

„Na kraju nam kaže da napustimo objekat, ja nisam htela. Šta sam htela? Htela sam da mi kaže: Gospođo, razumem kako se osećate, zaista je neverovatno da jedna vrata mogu biti uzrok diskriminacije. Rešićemo to do narednog pregleda. Da li želite da nekako nađemo način da vas pregledamo? Ne, to nismo dobili.“

Na kraju, potpuno revoltirani uspjeli su da snime ovaj kratak snimak. Naravno da se ona tu neće  zaustaviti.

Zahtjeva od nadležnih institucija, da sve ove podrumske, tavanske, suterenske prostorije bilo da se u njima nalaze ginekološke ordinacije, stomatološke ordinacije, ili bilo kakve druge zdravstvene ustanove ne mogu da dobiju akreditaciju ako nisu pristupačne.

A vi što ovo čitate, bar podijelite, ako ništa drugo i znajte, čak i da sam Biomed 4 pila, u ordinaciji ne bih bila.

Izvor: Portal OzanPress

Pripremio: Ivan Čović

Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG) u okviru projekta Pričajmo o bezbjednOStI organizuju jednodnevnu Edukaciju za mlade u vezi s ostvarivanjem prava iz oblasti drumskog saobraćaja.

Edukacija će se održati u utorak, 14. marta 2023, u Mojkovcu s početkom u 11.00 časova u Omladinskom servisu Mojkovac (ulica Mališe Damjanovića br.2).

Cilj Edukacije je da se učesnici/ce u saobraćaju informišu o svojim pravima i da se nauče kako da ostvaruju ta prava.

U okviru Edukacije biće obuhvaćene neke od sljedećih tema: Modeli pristupa invaliditetu i njihov uticaj na garancije i zaštitu prava OSI, propisi u oblasti drumskog saobraćaja i procedure za ostvarivanje prava u oblasti drumskog saobraćaja.

Ovo je samo jedna od aktivnosti koju sprovodimo u okviru projekta Pričajmo o bezbjednOStI koji je finansijski podržan od strane Ministarstva kapitalnih investicija.

Desnu nogu je izgubio u 19. godini kada je imao motociklističku nezgodu.

Džon Mekfol (John McFall) bit će prva osoba s invaliditetom koja će otputovati u svemir. On je među 17 osoba nove generacije astronauta koju je Evropska svemirska agencija (ESA) počela formirati 2009.

Mekfol je na Paraolimpijskim Ljetnim igrama u Pekingu 2008. u utrci na 100 metara osvojio bronzanu medalju. 

„Bilo je to prilično izazovno iskustvo, s obzirom na to da kao osoba s invaliditetom nikada nisam pomislio da je moguće biti astronaut. Tako da sam bio vrlo uzbuđen i radujem se onome što donosi budućnost“, izjavio je Mekfol.

ESA je 2021. prihvatila aplikacije osoba s invaliditetom koje bi mogle položiti testiranja za astronaute te je apliciralo 257 osoba. ESA će nastaviti obučavati Mekfola kako bi potpuno bio spreman za svemirski let.

ESU čine 22 države koje su odlučile da narednih godina osiguraju dodatnih 17 milijardi eura za rad ove agencije. Time želi biti konkurentna Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i Kini u istraživanju svemira.

Izvor: Portal Dnevni avaz

Pripremio: Ivan Čović

U najširem smislu pojam reprezentativnosti znači biti dobar primjer nečega ili nekoga, biti istinski autentičan predstavnik određene grupe pojedinaca okupljenih na formalan ili neformalan način. 

Kada je riječ o položaju osoba s invaliditetom (OSI) i borbi OSI za poboljšanje njihovog društvenog položaja, primjena i funkcionisanje principa reprezentativnosti dodatno dobija na značaju. Uspostavljanje principa reprezentativnosti u procesima koji teže poboljšanju položaja OSI u svim dimenzijama društvenog života donijelo bi benefite kako za državu, tako i za OSI i to u različitim aspektima. Država bi, zahvaljujući uspostavljanju principa reprezentativnosti u okviru prostora borbe za poboljšanje položaja OSI u društvu, ostvarila ekonomske uštede, a s druge strane bi dobila „relevantne saradnike” koji bi joj omogućili centralizovan, standardizovan i dosljedan pristup poboljšanju ukupnog stanja u oblasti ljudskih prava odnosno prava OSI. 

OSI bi, s druge strane, imale jasnu sliku ko je suštinski reprezent njihovih interesa, koji sve elementi (organizacije) čine reprezentativnu mrežu podrške u oblasti savjetovanja, zapošljavanja, borbe protiv svih tipova nasilja, u oblasti realizacije koncepta samostalnog življenja. Uvođenje principa reprezentativnosti u okviru organizacija koje se bave pravima OSI bi omogućio kvalitetnu i jasnu komunikaciju, kako na nivou samih članica reprezentativnog tijela, tako i na relaciji prema ministarstvima, lokalnim samoupravama, drugim reprezentativnim tijelima ili nevladinim organizacijama, medijima, kao i prema samim građanima odnosno lokalnoj zajednici.

Princip reprezentativnosti daje naročitu težinu, glasnost i prodornost aktivnostima, stavovima i vrijednostima koje proklamuje reprezentativno tijelo u odnosu na javno mijenje ili državnu upravu, pa prema tome angažman reprezentativnog tijela može biti daleko podsticajniji i produktivniji od pojedinačnih angažovanja NVO u procesu uspostavljanja većeg stepena inkluzivnosti odnosno demokratičnosti kada je u pitanju položaj OSI.

Autorski tekst Mirjane Popović

Završna konferencija o Definisanju statusa reprezentativnosti organizacija osoba s invaliditetom biće organizovan u petak, 10. marta 2023, s početkom u 12.00 časova, u hotelu CUE, u Podgorici. 

Cilj Konferencije je da podstaknemo pokretanje šireg javnog dijaloga o definisanju statusa reprezentativnosti organizacija osoba s invaliditetom (OOSI), odnosno, primjeni Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom (OSI), konkretno člana 4 (3) - Uzeti u obzir pitanja zaštite i promovisanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom prilikom formulisanja i primjene svake politike i svih programa i člana 33 (3) - Civilno društvo, posebno osobe sa invaliditetom i organizacije koje ih predstavljaju, biće uključeni i u potpunosti će učestvovati u procesu nadgledanja kako bi se organizacije OSI na adekvatan način uključile u kreiranje, donošenje, primjenu, praćenje i evaluaciju politika koje se tiču prava OSI.

U Opštem komentaru 7 Komitet ukazuje da organizacije osoba s invaliditetom treba da raspolažu odgovarajućim sredstvima, uključujući podršku preko nezavisnog finansiranja i finansiranja kojim same upravljaju, kako bi mogle učestvovati u nezavisnim okvirima za praćenje i osigurati da su ispunjeni zahtjevi razumnog prilagođavanja i pristupačnosti za njihovo članstvo. U tom cilju, države potpisnice treba da donesu pravne i regulatorne okvire i postupke kojima garantuju potpuno i ravnopravno učestvovanje osoba s invaliditetom, preko njihovih reprezentativnih organizacija, u procesima donošenja odluka i izradi legislative i politika koje se odnose na pitanja osoba s invaliditetom, uključujući zakonodavstvo, politike, strategije i akcione planove u vezi s invaliditetom.

Na Konferenciji će biti prezentovani prijedlozi odredbi Nacrta zakona o statusu i finansiranju organizacija osoba s invaliditetom i Inicijative, koju je uz Nacrt, tadašnjem Ministarstvu rada i socijalnog staranja, uputio Savez slijepih Crne Gore.

U uvodnom dijelu planirano je da događaj otvore državni sekretar u Ministarstvu javne uprave Dragiša Janjušević, programski direktor Centra za građansko obrazovanje (CGO) Petar Đukanović i izvršna direktorica UMHCG Marina Vujačić, a nakon toga uslijediće Panel na temu Definisanje statusa reprezentativnosti organizacija osoba s invaliditetom. Na Panelu je planirano učešće izvršnog direktora Saveza slijepih Crne Gore Gorana Macanovića, savjetnice za ljudska prava u Ujedinjenim nacijama u Crnoj Gori Anjet Lanting, generalnog sekretara Vlade Crne Gore Borisa Marića i načelnice Direkcije za zaštitu rizičnih grupa u Ministarstvu rada i socijalnog staranja Budimirka Đukanović.

Ovim putem pozivamo sve zainteresovane osobe s invaliditetom, građane i građanke da se prijave za učešće na pomenutoj Konferenciji, te da istu isprate putem Fejsbuk stranice. 

Za sve dodatne informacije, možete nas kontaktirati putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili na broj telefona 069/385-981, 067/801-761 ili 020/265 - 650. 

Konferencija  se organizuje u sklopu programa OCD u Crnoj Gori – od osnovnih usluga do oblikovanja politika – M’BASE koji sprovodi Centar za građansko obrazovanje (CGO) u partnerstvu sa Njemačkom fondacijom Friedrich Ebert (FES), NVO Centarom za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP) i NVO Politikon mreža. Projekat finansira Evropska unija, a kofinansira Ministarstvo javne uprave.

Sekretarijat za socijalno staranje Glavnog grada i Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG) potpisali su Ugovor o nastavku pružanja usluge pristupačnog prevoza od vrata do vrata za osobe sa invaliditetom na teritoriji Podgorice do marta 2024.  

Nakon završetka projekta u martu 2022.  Glavni grad je u svom budžetu obezbijedio 50.000€ za nastavak pružanja ovog značajnog socijalnog servisa za naše sugrađane s invaliditetom. Usluga je pružana u kontinuitetu, bez naknade za korisnike, radnim danima u periodu od 7:00h do 22:00h, i tokom 2022. koristilo je 127 osoba s invaliditetom koje žive, rade ili studiraju u Glavnom gradu. U periodu od 10. marta do 31. decembra 2022. realizovana je ukupno 2.871 vožnja. 

Imajući u vidu izraženu potrebu za postojanjem ovakvog socijalnog servisa, pozitivne komentare korisnika/ca i namjeru Glavnog grada – Sekretarijata za socijalno staranje da svakodnevno unapređuje kvalitet života građana, s posebnim fokusom na obezbjeđivanje kvalitetne podrške i socijalnih servisa marginalizovanim grupama stanovništva, u Budžetu Glavnog grada za 2023. obezbijeđeno je 50.000€ kojima će se pružanje usluge finansirati i u narednih godinu dana.  

Sekretar Ivan Terzić je izrazio zadovoljstvo zbog nastavka saradnje sa UMHCG u razvoju ovog značajnog socijalnog servisa za OSI i podsjetio na kontinuiranu podršku Glavnog grada licima sa invaliditetom, kroz razvoj više socijalnih servisa u prethodnom periodu, počev od personalne pomoći u kući za OSI, mobilnih timova za OSI, postavljanja taktilnih staza vodilja za osobe sa oštećenim vidom, zvučnih semafora, pristupačnosti objekata i saobraćajnica, pristupačnog gradskog prevoza i mnogih drugih aktivnosti gradskih službi i sekretarijata kojima se podiže kvalitet života lica sa invaliditetom. 

Izvršna direktorica UMHCG Marina Vujačić prilikom potpisivanja ugovora izjavila je: „Raduje me činjenica da nastavljamo uslugu prevoza od vrata do vrata, zahvaljujući finansiranju Glavnog grada Podgorice, koji je drugu godinu zaredom obezbijedio održivost usluge. Tokom sprovođenja usluge ispostavilo se potrebnim unaprjeđenje Protokola o pružanju usluge, što je i logično jer praksa reguliše pravila. Kao što smo i očekivali, povećava se i broj korisnika usluge, pa koristim ovu priliku da pozovem sve osobe s invaliditetom, koje nijesu trenutno korisnici, da se jave UMHCG kako bi popunile Upitnik i ispunile preduslov za korišćenje usluge, a mi ćemo konstatno raditi na njenom unaprjeđenju i kada je u pitanju kvalitet i kada je u pitanju obim usluge.“ 

Podsjećamo, servis pristupačnog prevoza od vrata do vrata za osobe s invaliditetom u Glavnom gradu Podgorici uspostavljen je kroz projekat Pristupačnim prevozom do promjena (Accessible drive (for) the change)! koji je finansiran uz podršku Evropske unije, kroz projekat  IPA II – Višegodišnji program akcije za Crnu Goru za zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu politiku (Multi-annual Action Programme for Montenegro on Employment, Education and Social Policies), odnosno - grant u okviru poziva Podrška pružanju usluga socijalne i dječije zaštite (Support to Provision of Social and Child Protection Services) na kome je Glavni grad Podgorica bio jedan od partnera, koji je obezbijedio održivost ovog servisa. 

Pozivamo sve osobe s invaliditetom u Podgorici koje su zainteresovane za korišćenje usluge, da se jave Sekretarijatu ili UMHCG za detaljnije upućivanje u način i uslove korišćenja usluge. 

Izvor: Glavni grad Podgorica

U Srbiji je među osobama starijim od 65 godina čak je 40,7 odsto onih kojima je potrebna dugotrajna njega zbog „smjetnji u funkcionisanju“, a među osobama s invaliditetom od 18 do 64 godine još ih je više, čak 64 odsto, pokazuju rezultati studije Crvenog krsta Pristup uslugama dugotrajne nege u Srbiji.

Koordinatorka projekta u ime Crvenog krsta Srbije Nataša Todorović kaže da su i starijim i osobama s invaliditetom potrebne razne vrste pomoći, počev od održavanja higijene stana i čišćenja, pomoć prilikom hranjenja, prilikom održavanja lične higijene, kupovine ljekova i namirnica, odlaska kod ljekara. Ovim osobama, uglavnom, pomoć pružaju članovi njihovih porodica.

Problem neformalnih negovatelja široko rasprostranjen

Todorović kaže da problem neformalnih negovatelja koji brinu o starim osobama i osobama s invaliditetom kompleksan i ne odnosi se samo na Srbiju i na Zapadni Balkan, nego da je globalan.  Oni, kako dodaje, često nemaju dovoljno obuke i nedostaje im podrška. 

„Nisu dovoljno obučeni kako što kvalitetnije da brinu o starijoj osobi i osobi s invaliditetom. Oni nemaju predaha da brinu i o sebi, nemaju mogućnost da ostave osobu o kojoj brinu negde i da mogu da obave svoje privatne obaveze. Nemaju nikakve grupe samopomoći", kaže Todorović.

Neformalni negovatelji, prema njenim rečima, često odlaze s tržišta rada, prije svega žene, kako bi mogle da se brinu o ostarelom članu porodice, te je neophodno da imaju podršku u vidu fleksibilnog radnog vremena ili mogućnosti rada od kuće. 

U sprovedenoj studiji učestvovalo je više od 600 starih osoba koja koriste neku uslugu socijalne ili zdravstvene zaštite kao što su kućno liječenje, pomoć u kući i lični asistent i oni smatraju da je potrebna saradnja između socijalnih i zdravstvenih usluga.

„Ukoliko primaju zdravstvenu uslugu, njima je potrebna i socijalna. Ukoliko imaju samo gerontodomaćicu njima je potreban još i fizioterapeut, pomoć lekara", kaže Todorović.

Kada je u pitanju smještaj, prema rezultatima istraživanja samo 10 odsto starih osoba bi se odlučilo za dom, a 10,4 odsto bi se odlučilo za hraniteljske porodice. Todorović dodaje da hraniteljske porodice nisu dovoljno promovisane kod nas i da je nedovoljno ljudi o tome informisano. Kaže da su oni koji su smješteni u domovima, uglavnom, zadovoljni uslugom.

„Ukoliko bismo mogli da imamo različite usluge u zajednici i različite pružaoce usluga to bi smanjilo pritisak na zdravstveni i socijalni sistem. Znači da pružaoci usluga ne budu samo javni već i privatni", rekla je koordinatorka projekta ispred  Crvenog krsta Srbije Nataša Todorović.

Ovo istraživanje je rađeno u zemljama Zapadnog Balkana po istoj metodologiji, a rezultati i iskustva bili su slični. Ipak, razlika koja se uočava je primjer Sjeverne Makedonije, koja ima prepoznatog negovatelja. On pruža usluge starijima i osobama s invaliditetom, ne samo u institucijama, nego i u kućnim uslovima.

Izvor: Portal Euronews Srbija

Pripremio: Ivan Čović

Više od osam miliona ljudi s invaliditetom je u Turskoj i mnogi žive u područjima pogođenim zemljotresom.

Mjesec dana nakon razornih zemljotresa u kojima je poginulo više od 51.000 ljudi u Turskoj i u Siriji milioni su bez krova nad glavom.

Žive u kontejnerima i šatorskim naseljima.

Za osobe s invaliditetom, okolnosti su dodatno otežane.

Detalji su dostupni u videu. 

Izvor: Portal AL JAZEERA

Pripremio: Ivan Čović

Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG) u okviru projekta Pričajmo o bezbjednOStI organizuju jednodnevnu Edukaciju za mlade u vezi s ostvarivanjem prava iz oblasti drumskog saobraćaja.

Edukacija će se održati 7. marta 2023, u Kotoru s početkom u 11.30 časova u Omladinskom klubu Kotor (Kulturni centar Nikola Đurković).

Cilj Edukacije je da se učesnici/ce u saobraćaju informišu o svojim pravima i nauče kako da ostvaruju ta prava.

U okviru Edukacije biće obuhvaćene neke od sljedećih tema: Modeli pristupa invaliditetu i njihov uticaj na garancije i zaštitu prava OSI, propisi u oblasti drumskog saobraćaja i procedure za ostvarivanje prava u oblasti drumskog saobraćaja.

Ovo je samo jedna od aktivnosti koju sprovodimo u okviru projekta Pričajmo o bezbjednOStI koji je finansijski podržan od strane Ministarstva kapitalnih investicija.

Podgorica, PR pres servis – Osobe s invalidtetom (OSI) su u potpunosti zanemarene tokom izborne kampanje za predsjednika Crne Gore i niko od kandidata se do sada nije bavio OSI i njihovim pravima, kazala je izvršna direktorica Udruženja mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG) Marina Vujačić.

„Kampanja za predsjednika Crne Gore nije pristupačna u dovoljnoj mjeri osobama s invalidtetom i imamo „nove momente“, u kojima se pokušava stvoriti novi ambijent ili slika na koju do sada nijesmo navikli“, kazala je Vujačić u izjavi za PR Centar.

Kako je istakla, jedini napredak koji se mogao primijetiti jeste što su neke video kampanje i spotovi titlovani, ali i to se vjeruje ne bi desilo da iz UMHCG nijesu godinama upućivali inicijative.

Vujačić je napomenula da je Javni servis po zakonu obavezan da u dijelu sučeljavanja i predstavljanja kandidata obezbijedi prevod na znakovnom jeziku, ali da se plaši da to neće biti realizovano jer te prakse više nema.

Takođe, kako je dodala, niko od nadležnih nije pozivao da se obezbijede građanima i građankama Crne Gore jednaki uslovi za glasanje.

Upitana o pristupačnosti biračkih mjesta osobama s invaliditetom, Vujačić je kazala da su nakon izbora 2020. dobili primjedbe da neke od OSI nijesu mogle da ostvare svoje biračko pravo nesmetano.

„Sve presude su bile u korist OSI i naloženo je da se otkolne sve prepreke, ali to nije do kraja urađeno, osim u Glavnom gradu na nekoliko biračkih mjesta“, rekla je Vujačić.

Kako je kazala, na osnovu monitoringa pristupačnosti biračkih mjesta koji su radili prošle godine utvrđeno je da preko 50 biračkih mjesta u urbanom dijelu Podgorice nije pristupačno OSI.

„I u drugim opštinama taj napredak je jako spor. Imamo obećanje od opštine Tuzi da će stvoriti sve neophodne uslove kako bi OSI nesmetano mogle da glasaju, ali ćemo vidjeti nakon izbora kako će to sve biti“, rekla je Vujačić.

Kazala je da se govor mržnje prema OSI može čuti tokom bilo kojih izbora, pogotovo predsjedničkih i parlamentarnih.

„Mogli smo da čujemo i tokom ove kampanje govor mržnje, ali mi nemamo institucije koje to sankcionišu. To se samo pojavi u medijima, neko osudi na društvenim mrežama i tu se sve završi“, kazala je Vujačić.

U susret Međunarodnom danu žena, Vujačić je poručila da su sada žene s invaliditetom mnogo više ohrabrene da govore o svojim pravima i položaju koji imaju.

To, kako je istakla, ranije nije bilo tako jer generalno sve žene, u crnogorskom tradicionalnom društvu, nijesu imale podršku za ostvarivanje svojih prava i položaja u društvu.

„U borbi za bolja prava žena s invalidtetom i njihovu veću vidljivosti u društvu izostala je podrška sistema. Izostala je podrška u dijelu javnih politika koje bi trebalo da bude adekvatnije, ali i u dijelu sprovođenja praksi, finansijske podrške i usluga socijalne i dječije zaštite“, navela je Vujačić i dodala da se i dalje žene s invalidtetom ne ohrabruju za samostalno življenje.

Ona je naglasila da okruženje u kojem žive žene s invalidtetom nije dovoljno podržavajuće kako bi one dale sebi za pravo da budu jednake sa muškarcima.

„Vrlo često kažem da je za žene s invaliditetom jako važno da budu obrazovane jer se nekako u Crnoj Gori muškarci uvijek bolje snađu nego žene. Ukoliko žene s invalidtetom nemaju adekvatno obrazovanje onda nemaju zaposlenje, prihode i ekonomsku nezavisnost koja je ključna za većinu žena“, ukazala je Vujačić.

Problem vidi i u tome što državne institucije ne shvataju ozbiljno žene s invaliditetom koje su žrtve nasilja.

„Žene s invalidtetom ne prijavlju često nasilje, ali i u slučaju prijave njihova iskustva nijesu pozitivna i rezultati tih prijava nijesu bili u njihovu korist“, kazala je Vujačić.

Ona je istakla i da se često dešava da dokumenti i strategije budu dokumenti koji se pripreme i usvoje, ali za njihovo sprovođenje nema odgovornosti.

„U dijelu opredjeljivanja sredstva je situacija malo bolja, ali je stepen realizacije još uvijek nizak bilo da su politike u oblasti rodne ravnopravnosti ili prava osoba s invaliditetom“, ukazala je Vujačić.

Pozitivnim je ocijenila što je Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava, nakon mnogo godina od ratifikacije Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba s invaliditetom, u Strategiji za zaštitu od diskriminacije osoba s invaliditetom i promociju jednakosti, definisalo oblast koja se odnosi na žene s invalidtetom, ali zaključuje s malim, nedovoljnim brojem mjera za petogodišnji period.