Ljupka Mihajlovska u svom autorskom tekstu poziva Danicu Grujičić da se kao nadležna ministarka hitno pozabavi akreditacijom (privatnih i državnih) zdravstvenih ustanova i istima oduzme licence za rad ukoliko ne ispunjavaju osnovne standarde pristupačnosti za osobe s invaliditetom.

Ovakva sistemska diskriminacija u zdravstvu postala je neizdrživa.

Šta vi radite kada vas sistemski diskriminišu? Šta vi radite kada vas (ljekarska) struka diskriminiše? Da li ćutite i kažete „ma neće se ništa promeniti, sistem je takav“ ili sebe vidite kao jednu malu kariku tog sistema?

Nekoliko sati je razmišljala da li da objavi ovaj video, koji sam po sebi ne objašnjava šta se tačno dogodilo, ali iz kog se vidi bol, patnja i nemoć nekih ljudi i isto tako bahatost, zatupljenost i površnost nekih drugih ljudi.

Na kraju kaže sebi, „pa jesu li te tolike godine osnaživali i osnaživale razne organizacije da bi hrabro ćutala na nepravdu“, diskriminaciju i razne neprihvatljive društvene pojave i uvijala sve to u neke prazne apele i saopštenja ili da bi digla glas i ohrabrila one kojima je tvoj povišen glas posljednja nada da nijedna borba nije uzaludna.

Šta se desilo?

Prije nedelju dana je zakazala pregled u jednoj privatnoj ordinaciji koja se bavi ispitivanjem alergija kroz kvantnu medicine (vid medicine priznat koliko i akupunktura i homeopatija).

„Imala je pozitivno iskustvo 2015. s njima, kada mi je prepisani režim organizam doveo u dobro stanje po svakom pitanju.“

Ovog puta, fokus je bio na njenom bratancu koji gotovo od rođenja ima problema s alergijama i uredno se liječi terapijom iz Torlaka, ali ona je predložila bratu i snajki da ga odvedu u Centru Za Eliminaciju Alergija i vide šta kaže kvatna medicina, da li reaguje na još nešto, jer uprkos redovnoj terapiji i dalje ima dosta problema.

Usput je htela da se testira i vidi šta bi trebalo da izbjegava, kako od namirnica, tako i od raznih drugih stvari kao što su deterdženti i slično.

Prilikom zakazivanja nije pitala da li je ordiacija pristupačna, jer zna da nije (imaju stepenice, prilično strme, radi se o visokom prizemlju). Pošto su krenuli svi zajedno (brat, snajka, bratanac i ona) osjećala se komotno da je brat popne, iako izričito izbegava da me neko nosi, osim kada nešto privatno neodoljivo želi ili joj je veoma neophodno. Došli su na vrijeme i nakon što je brat popeo pokušali su da uđu u ordiaciju.

Uslijedilo je nešto nevjerovatno, na naše opšte zaprepašćenje. Čim su otvorili vrata, pretpostavlja medicinska sestra, bez osmjeha na licu i sa negodovanjem, bez dobar dan.

„Ne možete da uđete, vrata se ne otvaraju. Zašto niste rekli da ste u kolicima, ja takvim pacijentima kažem da ne dolaze.“

Uslijedio je šok, očekivala je da će reći „što niste rekli da ste u kolicima da nabavim pajser ili tako nešto, a ona bez trunke svijesti izgovara „Ja takvim pacijentima kažem da ne dolaze.“

S jedne strane, važno joj je bilo da brat i snaja vjeruju u kliniku, s druge strane poželjela je da joj momentalno izrecituje oba antidiskriminaciona zakona i Konvenciju u jednom dahu. Ipak se odlučujem da mirno nastavim razgovor.

„Ne brinite, evo brat će da otvori drugo krilo vrata, dovoljno je jak i visok da odglavi ove (vjetovatno) zarđale rajbere.“

Ona nervozno, bez ikakvog pokušaja da se izvini i pokaže empatiju objašnjava da vrata ne mogu da se otvore.

„Kažem da sam ulazila kroz ta vrata 2015., da nije moguće da u 21. vijeku postoje vrata koja ne mogu da se otvore.

Sestra odgovara da radi 18 godina i da se vrata nikada nisu otvarala.

„Pitam je kako su uneli nameštaj i da li ju je sramota ako ona radi 18 godina i da za 18 godina niko nije rešio otvaranje vrata?  Ona me samo bledo gleda.“

Brat i snaja ćute (ne miješaju se, kako i treba). Na kraju ja kažem da li ovdje ima neko nadležan i da želi s nekim da razgovara ko ima neke ingerencije. Ona poziva doktora (koji u tom trentku obavlja pregled) doktor izlazi i obraća joj se tako što kaže da su došli da se svađaju, a ne da riješe problem.

„Ja pominjem zakone, struku, pravo pacijenta i pitam kako pregledaju osobe sa invaliditetom? Pitam kome su namenjeni? Sportistima? Eliti? Kome? On me pita šta hoću, ja kažem da ostvarim pravo na pregled kao i svi drugi.“

U tom trenutku se ubacuje brat koji kaže „Ja se nikad ne ubacujem, ali sada moram. Kako uvek smirujete i raspravljate sa diskriminisanom stranom, zašto se ne obratite sestri koja je bila neljubazna i zašto ne vidite svoju odgovornost u svemu ovome?“

„Na kraju nam kaže da napustimo objekat, ja nisam htela. Šta sam htela? Htela sam da mi kaže: Gospođo, razumem kako se osećate, zaista je neverovatno da jedna vrata mogu biti uzrok diskriminacije. Rešićemo to do narednog pregleda. Da li želite da nekako nađemo način da vas pregledamo? Ne, to nismo dobili.“

Na kraju, potpuno revoltirani uspjeli su da snime ovaj kratak snimak. Naravno da se ona tu neće  zaustaviti.

Zahtjeva od nadležnih institucija, da sve ove podrumske, tavanske, suterenske prostorije bilo da se u njima nalaze ginekološke ordinacije, stomatološke ordinacije, ili bilo kakve druge zdravstvene ustanove ne mogu da dobiju akreditaciju ako nisu pristupačne.

A vi što ovo čitate, bar podijelite, ako ništa drugo i znajte, čak i da sam Biomed 4 pila, u ordinaciji ne bih bila.

Izvor: Portal OzanPress

Pripremio: Ivan Čović